…Kratak niz nepovezanih informacija, koji kao cvrkut ptica zvuči potpuno besmisleno za nas ali ima značenje za druge ptice… Ovim je rečima Džek Dorsi, osnivač Tvitera, pojasnio zašto je odabran baš ovaj naziv.

Istorija cvrkutanja i kratkih poruka u 140 karaktera počinje 21. marta 2006. godine kada je objavljen prvi tvit, a danas je stvaralaštvo na ovoj društvenoj mreži daleko od jednostavnih, besmislenih poruka: danas ono predstavlja umeće da se neko životno iskustvo, misao, žal za prošlim vremenima, razgovor sa (ne)prijateljem… sažme u 140 karaktera, a da se pritom ne izgubi dragocena poezija.  Kažem poezija jer se bez upotrebe ove reči, umetnost nastala na Tviteru ne može drugačije opisati.

Piši kao što goriš. Voli kao što pišes. @stanovnik zemlje

To su stihovi savremenog doba, oni ne zahtevaju rimu, okvire i protive se svim klasičnim pravilima, ali su zato prepuni simbolima, aluzijama, oneobičavanjima, naznakama…

Sve je u naznakama u ovoj književnosti koja je, zahvaljujući njima, istovremeno i zatvorenog i otvorenog tipa: zatvorenog jer nikad do kraja nismo sigurni šta je stvaralac želeo da iskaže, a otvorenog jer postoji toliko mogućnosti za tumačenje suštine iskazanog.

Tu su zvezde. Samo se ne vide od oblaka. @Taroh33

Nostalgija je uvek prisutna, i to u svim oblicima: nostalgija za detinjstvom, ljubavlju, za nedoživljenim a toliko željenim, nostalgija za nekim lepšim vremenima…

Očeva ramena su bila najviše mesto na svetu, majka je bila heroj, novac običan komad papira. A mi naivci, jedva smo čekali da odrastemo. @Marycat87

Kao i bunt, bunt protiv bukvalno svega: protiv ograničenja i postojećeg poretka stvari, protiv prolaznosti, protiv običnosti…

Navijem sat da mi kuca u ritmu tvoga srca. Boli me k* koliko ima sati. @mozgaenterijer

A sve to često prikazano kroz humor, satiru i ironiju.

Evo neki pas ide ulicom, a prati ga njih 10, ili je uticajan ili ženka.. @Bjelisibar

Tvit je, kao žanr, po odlikama najsličniji aforizmu: zbog ograničene dužine su sadržinski zbijeni, misaono gusti i nikad čitaoca ne ostavljaju ravnodušnim jer je njihova jednostavnost samo varka iza koje se skrivaju brojne asocijacije.

Isto tako su i jako bliski zapisu u ličnom dnevniku, ali kratkom i nedorečenom, spojenih sintagmi (dabogda) i često bez interpunkcijskih znakova, a to tek ostavlja prostora za različita tumačenja napisanog. Oni mogu da budu aluzija na pročitanu knjigu, odgledan fim, izmenjen ili dopunjen citat neke poznate ličnosti… Motiv im može biti bilo šta što je ostavilo utisak na autora tvita.

Poslednji tango u Parizu plesala je jedno leto odavde do večnosti. @iva_mala

Književnost na Tviteru je književnost po kojoj će doba naših generacija ostati upamćeno, a svojim karakteristikama tačno oslikava život savremenog čoveka: bez ograničenja.