Da li je vaš dizajn upotrebljiv za sve?

Share

3. jula 1928. godine škotski inovator Džon Logi Berd je izveo prvi prenos slike u boji, a već između 1960. i 1970. veći deo planete je koristio “color” televizore.

Dizajniranje u crno-­belom dobu

Jedan od razloga zašto dresovi suparničkih timova moraju kontrastno da budu različiti je upravo zbog crno­belih televizora kako bi gledaocima bilo jasno koji igrač pripada kom timu. Takvi dizajn standardi su se zadržali i danas, bez obzira na napredak u tehnologiji. Dakle, već od ranijih dana se razmišljalo na koje sve načine ljudi “konzumiraju” dizajn.

Izvor slike: ​uefa.org

Tehnologija od 8K piksela i daltonizam

Danas, postoje ekrani sa 8K rezolucijom koji imaju toliko piksela da ljudsko oko ne može da vidi svaki pojedinačno sa normalne razdaljine gledanja. Tehnologija napreduje neverovatnom brzinom, pa stoga dizajneri imaju gotovo neograničen niz mogućnosti kada je u pitanju korišćenje boja i efekata koji se prikazuju, sa ciljem da celokupni užitak posmatranja bude što bolji, onako kako je idealno zamišljeno. Problem nastaje kada se u korist primamljivog dizajna izostavi ne tako zanemarljiva grupa ljudi koja se na svakodnevnom nivou susreće sa poteškoćama prilikom korišćenja takvih proizvoda. To su ljudi sa slabim i oštećenim vidom, oni koji imaju daltonizam ili neki oblik invaliditeta.

Na internetu se moze pronaci dosta ​mini testova ​i diskusija u vezi sa raspoznavanjem boja i daltonizma.

Evo jednog brzog testa. Da li vidite brojeve u kružićima?
Hint: Svaki krug, sadrži broj 🙂

Izvor: ​colorvisiontesting.com

Daltonizam je poremećaj prepoznavanja boja, najčešće se prenosi genetski i to je mnogo učestalije kod muskaraca (čak 16 puta) nego kod žena, a to se objašnjava načinom nasleđivanja. Ova anomalija se prenosi preko X hromozoma, tako da ako muškarci naslede hromozom sa defektom, uvek će imati daltonizam. Dok se kod žena ispoljava samo ako su oba hromozoma u pitanju.

U nastavku je nekoliko zanimljivih statistika:

  • Oko 8% muškaraca i 0.5% žena ima neku vrstu daltonizma;
  • Većina ljudi zapravo ima samo neki oblik daltonizma, a ne nesposobnost da uopšte vide boje;
  • Oko 4% svetske populacije ima slab vid;
  • Većina ljudi preko 50 godina ima problema sa vidom.

Standard 508 i njegova upotreba

Kako bi dizajn bio svima “vidljiv” i pristupačan, postoji niz standarda koji su na raspolaganju dizajnerima. Najpopularniji standard koji pomaže pri dizajniranju pristupačnih sajtova je ​508 compliance​.

508 compliance je zapravo set standarda koji omogućava svim korisnicima, da bez obzira da li imaju neku vrstu invaliditeta ili ne, mogu da koriste proizvod na prihvatljiv način, to naravno ne znači da će sve prepreke biti otklonjene.

Ovaj standard je obavezan za Vladine agencije, školske ustanove, dok je dosta većih kompanija na svoju inicijativu primenilo ovaj standard.

Nismo istraživali, ali pitamo se koliko je sajtova naših državnih ustanova optimizovano na ovaj način?

Kada dizajnirate proizvod koji prati ovakav standard, potrebno je uraditi istraživanje i implementirati niz zahteva koji se odnose i na funkcionalnosti i na vizuelni izgled. Ovo ne podrazumeva da će vaš dizajn automatski postati vizuelno ružniji, nego da će biti prilagođeniji. U većini slučajeva, dosta tih stvari neće narušiti vašu zamisao, ali će zauzvrat ne tako malom broju ljudi omogućiti da na što lakši način koriste vaš proizvod.

Kroz procese dizajna i implementacije u ​Seven Bridges Genomics-­u​, 508 standard je uključen u velikom broju koraka. Na koji način, za početak, vi to možete da uradite?

  • Već kroz sam Photoshop klikom na View -­> Proof Setup možete proveriti kako vaš dizajn izgleda za osobe koje imaju najčešći oblik daltonizma, ​protanopija (neprepoznavanje crvene boje) i ​deuteranopija​ (neprepoznavanje zelene boje);
  • Postoji ​odlična ekstenzija ​za Chrome gde imate jos širi odabir konvertovanja boja koju možete da testirate na bilo kom veb sajtu;
  • Jedna od bitnijih stvari je čitljivost teksta. Ovo se odnosi na kontrast između boje teksta i pozadine koji treba da bude visok, a to mozete proveriti i preko ​online alata;
  • Stavljanjem fokusa na klikabilne elemente koji ce pomoći prilikom kretanja kroz stranicu;
  • Pisanjem semantičkog HTML-­a, koji omogućava korišćenje sajta tastaturom, bez miša;
  • Odabirom odgovarajuće ​familije fontova ​koja ce omogućiti čitanje ljudima sa disleksijom;

Kako izgleda neprilagođen dizajn?

Dobar primer dizajna koji može da stvori poteškoće u njegovom razumevanju je vrlo jednostavan – semafor. Daltonisti se često oslanjaju na poziciju samog svetla (crveno na vrhu, žuto na sredini i zeleno na dnu), problem nastaje u državama u kojima je semafor okrenut horizontalno. Ovo je pogotovo izraženo na prugama gde uglavnom postoji samo crveno svetlo, ili u slučajevima kada se nije moguće osloniti na poziciju same boje, odnosno stečenog znanja.

Kada pokušavamo da kvalifikujemo dizajn kao “dobar” ili “loš”, potrebno je osvrnuti se i na to da li je svima pristupačan, jer je to jednako važna komponenta. Uklapanje u postojeće standarde, ne treba videti kao poteškoću već kao izazov da napravimo što bolji proizvod.

Share

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Ostavite odgovor

Boban Pajić

Interaction Designer @Seven Bridges Genomics
mm

Vreme provodi kao Interaction Designer u Seven Bridges Genomics-u, ljubitelj čajeva i čudnih stripova, zanima ga budućnost genomike i tehnologije.

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Kategorije