Da li nam je potrebna magična kvota za žene u IT sektoru?

Share

37,1%, 17,6%, 15%, 20%… Znače li nam nešto brojke sa kojima se većina nas, koji smo deo IT industrije, negde susrela? Da li su važne zato što stvarno prave razliku ili su samo trka za statistikom?

Pomenuti procenti tiču se zastupljenosti žena programera u IT sektoru.Skoro svakodnevno susrećemo se sa podatkom o broju žena developera na globalnom nivou, u Srbiji, u okviru pojedinačnih firmi, o ženama na rukovodećim pozicijama. Govori se o tome da su ti procenti nekada bili viši, da je 80-ih softver bio domen ženskog interesovanja, a da je još pre toga čuvena Hedi Lamar osmislila nešto što danas možemo zvati softverom.

Kako smo do toga došli i zašto se pitanje žena programera nameće kao jedno od spotlight pitanja savremenog tržišta rada – sigurno je kompleksno pitanje i zahteva poznavanje društvenih, političkih i ekonomskih okolnosti. Ipak, evo pokušaja da makar delimično doprinesemo diskusiji i predstavimo jednu od potencijalnih perspektiva za dostizanje muško-ženske jednakosti u IT svetu.

Tehnologija nas (sve) interesuje od malih nogu

Jedno od poslednjih istraživanja organizacije GirlScout pokazalo je da se dečaci i devojčice do 17 godina podjednako zanimaju za digitalne tehnologije. Međutim, pri izboru fakulteta dolazi do razilaženja – IT studije, studije mašinstva i drugih tehničkih i prirodnih nauka pohađa dominantno muška populacija. Devojke se radije odlučuju za jezike, komunikaciju, HR sektor i druge slične oblasti.

Da li na to utiče vaspitanje ili mi jednostavno sazrevamo i bolje upoznajemo sebe, svoja interesovanja i jače strane? Mišljenja su podeljena.

Nezavisno od toga šta su uzroci kojih možda ni sami nismo svesni, važno je da muškarci i žene imaju podjednaku slobodu pri izboru zanimanja – da su im sva zanimanja podjednako dostupna. I to je ono na čemu zajedno možemo da radimo.

U redu je da smo svesni toga da postoje poslovi u kojima su više zastupljeni muškarci ili žene. U redu je da ne gradimo jednaku zastupljenost na silu. U redu je da posao dobije osoba koja je za to najbolja. Isto tako, u redu je da podstičemo žene da se oprobaju u muškim poslovima i obrnuto.

Žensko pismo u IT industriji

Žene su bolje sa ljudima, muškarci su bolji sa stvarima – zaključak je mnogih longitudinalnih i interkulturnih istraživanja.

Možda su zato mlade devojke sklonije tome da biraju zanimanja koja su više orjentisana ka radu sa ljudima i koja ističu njihove socijalne veštine, dok se muškarci pre interesuju za tehnologiju (u slučaju IT sektora). Međutim, ne zaboravimo da dobrog programera ne čini samo dobro napisan kod.

Svi projekti se rade u timu, te su veštine komunikacije izrazito važne. Bitni su i inovativnost u mišljenju i poverenje među kolegama. A ove veštine su poznate kao, takozvane, ženske veštine.

Osim toga, pitanje žena u IT-ju je i pitanje raznolikosti u našim timovima. Kada radite sa ljudima od kojih se razlikujete, uglavnom ste oprezniji i svoja mišljenja argumentujete na pravi način. Svesni ste da u prostoriji u kojoj radite sede ljudi koji imaju drugačiju perspektivu, pa pažljivije birate činjenice na kojima zasnivate svoje tvrdnje. Dokazana je i jedna dodatna vrednost, a to je da na taj način treniramo mozak i izoštravamo svoje sposobnosti.

Osim toga, razmena mišljenja i pogleda doprinosi i učinkovitosti. Kompanija Credit Suisse sprovela je analizu u kojoj je učestvovalo 2400 kompanija i zaključili su da organizacije sa najmanje jednom ženom u upravnom odboru imaju veći rast neto prihoda od onih koje nisu imale žene u odboru.

Šta možemo da uradimo?

Da li ste znali da postoji platforma za pisanje koja ističe sve nesvesne pristrasnosti i korporativne klišee u vašem oglasu za posao? Potom automatski predlaže jezik koji je u skladu sa kulturom i brendom vaše organizacije. Zahvaljujući toj platformi, možemo se pobrinuti da, u našim oglasima za posao, izbegnemo pretežno muški ili ženski ton i da učinimo da se oba pola podjednako zainteresuju za poziciju.

Mnoge kompanije danas imaju i diversity manager poziciju. Kod nas je to Lena Spickerman. Ona, na primer, učestvuje u procesima unapređenja zaposlenih i brine da pristup bude ravnopravan, fer i transparentan.

Možemo da se trudimo da, na sve moguće načine, približimo devojkama kako izgleda posao u IT svetu i da im dokažemo da na tržištu rada ima mesta i za njih. Namics to radi prvenstveno putem hakatona namenjenog ženama programerima. One dobijaju priliku da provere stečeno znanje, da rade u timu, da uče od mentora, ali i da odgovore na zanimljivu temu od šireg društvenog značaja.

Koliko god da brojke nisu bitne, možemo da se ponosimo da u Namics-ovoj kancelariji u Beogradu radi 50 odsto žena programera.

Naravno, kao što sam već pomenula jednakost radi jednakosti ne treba forsirati. Muškarci i žene se razlikuju i samim tim, na različite načine doprinose boljem funkcionisanju timova, obavljanju nekog posla ili nečemu trećem.

Od toga ne treba bežati, niti na to gledati negativno. Ono čemu definitivno treba težiti, a što je šire od naše današnje priče, jeste izbegavanje jednoličnih timova i okruživanje isključivo istomišljenicima. Na taj način nikada se nećemo osloboditi prevaziđenih pogleda na posao, a ni na svet.

 

Share

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Оставите одговор

Dušica Veličković

Senior Recruiting Manager @ Namics
mm

Dušica je diplomirala na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na odseku psihologija. Karijeru je započela 2016. godine, a danas radi u softverskoj agenciji Namics. Fokus njenog rada su proces selekcije i regrutacije kandidata, konsultovanje sa Hiring Manager-om, kao i prepoznavanje i prikupljanje svih informacija koje na bilo koji način mogu uticati na karijeru i razvoj zaposlenih.

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Категорије