Popularnost IT industrije raste zapanjujućom brzinom. Imajući u vidu njeno globalno prisustvo, nije začuđujuće to što sve više ljudi pokušava da nađe svoje prve poslove u ovoj industriji. Za mnoge, ovo može biti frustrirajući proces — zbog odgovora od strane kompanija koji često izostanu, ili zbog nejasnih i generičkih odbijenica, koje ti ne govore šta radiš pogrešno.
U samom uvodu ovog teksta želeo bih da vam prenesem svoje iskustvo, ponudim nekoliko saveta u vezi sa tehnologijama i njihovom primenom, napišem kratak vodič kroz jezike koje sam i sam prošao i kako sam, učeći, postao Frontend programer.
Prvo pitanje koje treba da postavite sebi i budete realni sa odgovorom – “Zbog čega želim da se bavim programiranjem?”
Veoma jednostavno, zar ne?
Možda se čini kao kliše, ali kad Vikipedija ima savršenu definiciju debagovanja, stvarno nema smisla izmišljati toplu vodu – Debagovanje je proces pronalaženja i rešavanja bagova ili nedostataka koji sprečavaju ispravno izvršavanje računarskog softvera ili sistema.
Sam pojam debagovanje je nastao 1940-ih kada se moljac zaglavio u releju Mark II kompjutera na Harvardu dok je admiral Grejs Hoper radila na njemu.
Prvi kompjuterski bag je stvarno bio buba (eng. bug).
Svako ko se okušao u programiranju zna da je strpljivost ključ uspeha. Ponekad, a naročito kada počinjete da učite, provešćete sate tražeći problem u kodu, da bi se ispostavilo da vam fali jedna tačka-zarez. I to je sasvim okej, dok god ste dovoljno uporni da pronađete tu grešku.
Najbitnija stvar je – ne smete odustati dok ne rešite problem. Disciplina je ključ.
Danas je lakše nego ikad ući u svet programiranja i krenuti tim putem. Bogatstvo informacija na Internetu posvećenih učenju programiranja je zaista impresivno. Ali to je samo prvi korak. Da biste od svog prvog “Hello World” programa došli do pozicije Junior developera i zaposlili se u nekoj firmi potrebno je uložiti puno truda.
Predhodnih godina mašinsko učenje je dalo prilično dobre rezultate u olakšavanju određenih poslova, predviđanju događaja i donelo velike uštede u različitim oblastima. Računare je danas moguće naučiti da rade prilično veliki broj poslova gotovo podjednako efikasno kao i čovek. Iako smo i dalje prilično daleko od jake mašinske inteligencije, koja bi bila uporediva sa čovekovom, mnogi poslovi se mogu delegirati mašinama, bez bojazni da će ih ona to raditi gore od čoveka.
Programiranje kao jedno od najplaćenijih zanimanja, zainteresovalo je mnoge da uđu u IT industriju. Glavno pitanje je – Kako početi?
