Pametno ogledalo, pametan frižider, pametan automobil – sigurno ste čuli već za ove pojmove, ali šta su ove stvari zapravo – i šta ih čini pametnim?

Ovi uređaji su deo IT sektora nazvan Internet of Things.  Uređaji, koji su do skora bili obični, sada se mogu povezati na mrežu i komunicirati sa korisnikom.

Internet of Things (IoT) predstavlja mrežu fizičkih objekata – gedžeta, vozila, zgrada u koje su ugrađeni razni senzori, softver i konekcija na mrežu kako bi ti objekti mogli da sakupljaju i razmenjuju podatke. Internet of Things omogućava da uređaji budu daljinski kontrolisani preko postojeće mrežne infrastructure,  što dalje omogućava  veću direktnu integraciju fizičkog sveta sa računarskim sistemima, a to rezultira kroz povećanu efikasnost, tačnost i ekonomski benefit.

Eksperti su procenli da će do 2020. Godine biti 50 milijardi konektovanih uređaja. Smatra se da će u narednih 5 godina potreba za IoT developerima narasti za 5 puta.

Kako se ovaj fenomen odražava na naš svakodnevni život? Vraćate se umorni sa posla a želeli biste odmah pod vreo tuš, iako niste ostavili uključen  bojler? Uz pomoć IoT-a, ovo postaje vrlo jednostavno – pošaljite  SMS poruku svom bojleru da se sam uključi.  Vrlo korisna opcija upravljanja sistemom, zapravo jeste mobilni uređaj. Moguće je programirati razne kućne aparate, na primer DVR da snima u određeno vreme, pećnicu da peče određeno vreme i onda se isključi… Tako GPRS mobilni uređaj postaje daljinski upravljač za sve aparate u domu. Postoji naravno i opcija upravljanja Internetom za sve one koji većinu vremena provode izvan svoga doma. Sve što je potrebno za stalan nadzor doma ovim putem je stalan pristup Internetu preko kojeg se logovanjem spaja na gateway kućne lokalne mreže te postoji ovlašćenje upravljanja kao da je vlasnik kod kuće.

Centralne konzole u sebi imaju već isprogramiran softver koji omogućuje korisniku jednostavno programiranje određenih naredbi, postavljanje nedvosmislenih ikona za određene akcije, programiranje ‘scenarija’ kojima se pokreće niz već predefinisanih radnji (npr. kreira se scenario -dolazak kući gde se potom optimalno greju prostorije, uključuje svetlo,…). Na centralnu konzolu mogu biti spojene i kontrolne odnosno sigurnosne kamere, koje se postavljaju u određene prostorije na zahtev korisnika, te 30 bežičnih i nekoliko žičnih senzora. Senzori kao i kamere se koriste obično u svrhu osiguranja prostorija od provale, požara, poplava. Koriste se i senzori kao detektori pokreta za paljenje i gašenje svetla pri ulasku odnosno izlasku iz prostorija, te u sklopu raznih sigurnosnih programa

Daljinski upravljači igraju bitnu ulogu u delu koji opisuje udobnost i praktičnost ovakvih sistema, jer iz bilo kojeg dela kuće ili stana, kreveta ili troseda, pomoću njih se upravlja čitavim sistemom ili nekim njegovim komponentama. Za TV/VCR/DVD-a ili neki drugi multimedijski uređaj u kući se koristi daljinski upravljač kada radi u IR režimu, a za ostale funkcije u RF režimu.

Globalni trendovi u razvoju računara, koji se sastoje od smanjenja dimenzija i povećanja kapaciteta uređaja, doveli su, poslednjih godina do pojave uređaja veličine platne  kartice, pa čak i manjih. Ovakvi uređaji nisu više privilegija visokorazvijenih zemalja ili naučnih institucija, već su postali dostupni i najširoj populaciji korisnika. Sve ide u prilog činjenici da će u skorijoj budućnosti računari biti integrisani u gotovo sve što može da se  zamisli, od kućnih aparata i instalacija pa sve do samog ljudskog tela. Računarski uređaji kapaciteta koji se danas koriste, biće možda i nevidljivi golim okom. U poslednjoj deciniji, dva ovakva tipa uređaja su probila svoj put do najšireg kruga  korisnika. Reč je o Arduino i Raspberry Pi platformama, koje su svojim pristupačnim cenama i dostupnošću postali lideri na svetskom nivou. Arduino i Raspberry Pi uređaji  danas imaju širok spektar primene, a s obzirom na njihovu dostupnost imaju i ogroman potencijal za dalji razvoj i primenu.

Arduino je fizičko-računarsko open source razvojno okruženje. Sastoji se od hardverskog dela – Arduino ploče i Arduino IDE-a. I hardverski i softverski sistem su u potpunosti open-source, tj. kompletan izvorni kod, kao i specifikacija same ploče su dostupni svima na Internetu, pa se tako Arduino može u potpunosti sastaviti od osnovnih elektro-komponenti, prateći uputstva. Takođe, kompletan izvorni kod je dostupan sa zvaničnog sajta Arduina, pa se i on može nesmetano iskoristiti i po potrebi izmeniti i unaprediti.

Raspberry Pi (oficijalna stranica http://www.raspberrypi.org/ ) je mali i jeftin računar, čiji je razvoj 2006. godine pokrenula mala grupa inženjera iz kompjuterske laboratorije  Univerziteta Kembridž, a do 2008. godine izrađeno je nekoliko verzija prototipova .Taj razvoj (kao uređaja namenjenog programiranju) je omogućila pristupačnost i dostupnost procesora koji su prvenstveno dizajnirani za mobilne uređaje, kao i njihove odlične mogućnosti za obradu multimedijalnih sadržaja.

Ako  vas ova tema privlači, predlažem Vam da nabavite svoj Arduino i/ili Raspberry pi uređaj (pristupačni su za svačiji džep) i krenete od “Raspberry Pi Home Automation with Arduino” knjige