Uvod u Blockchain

Share

U današnjem poslovnom svetu sve se zasniva na poverenju. Svaka novčana transakcija, vlasništvo ili dogovor. Ovo poverenje se, međutim, obezbeđuje na veoma specifičan način – ulogom treće strane, odnosno institucije od poverenja. U novčanim transakcijama to su banke, u vlasničkim odnosima tu su katastri i slične državne institucije, u slučaju bilo koje vrste ugovora, tu su sudovi. Pozitivna strana ovih institucija iliti trećih lica je ta što im sve strane svih ovih dogovora veruju i očekuju zaštitu u slučaju bilo kakvih neočekivanih pojava.

Sa druge strane, pojava trećih lica nosi sa sobom mnogo negativnih efekata, pa smo često u prilici da čekamo u redovima kako bi izvršili uplate ili dobili na primer potvrdu o vlasništvu nad nekretninom i slično. Veoma česte su takođe i greške koje čine same ove institucije, a koje po pravilu padaju na teret običnog čoveka. Tu je birokratija, neefikasnost, greške, enormni troškovi koji u nekom trenutku potpuno obesmisle ulogu ovih posrednika.

Postavlja se pitanje, da li je moguće isključiti treća lica iz budućeg poslovanja, a ipak sačuvati taj pozitivan faktor koji su oni sa sobom nosili. U poslednjih nekoliko godina (sada već skoro 10) došlo je do razvoja tehnologije pod nazivom Blockchain čija je primarna ideja upravo ovo. Decentralizovan sistem sa minimalnim troškovima, efikasan, transparentan a opet dovoljno bezbedan da bi preuzeo ulogu npr. banaka.

Ukoliko gledamo iz ugla finansijskog poslovanja, blockchain je jedan distribuiran notes koji sadrži sve novčane transakcije koje se dešavaju izmedju učesnika. Ne prethodnih 10, ne prethodnih godinu dana, već SVE od momenta kad je neko postao deo mreže. Svaki novi upis podrazumeva kreiranje novog bloka. Svaki novi blok ima adresu prethodnog bloka. Na ovaj način možemo ići istorijski do samog početka I kreiranja konkretnog blockchain-a.

Sada da objasnimo malo detaljnije koncept.

Slika 1: Pojednostavljen Blockchain dijagram

Pretpostavimo da ste vi deo mreže (blockchain-a) i da na svom računaru imate dokument koji nosi informacije o nekoj transakciji. Sa druge strane imamo 10 državnih računovođa koji imaju identičan dokument kod sebe na računaru (zbog toga se kaže da je distribuiran). Onog trenutka kada vi napravite transakciju, vaš računar šalje obaveštenje svim računovođama istovremeno. Onog trenutka kada računovođe dobiju obaveštenje o transakciji, oni žure, svaki za sebe, da verifikuju transakciju. Na primer ukoliko vi želite da prebacite iznos od 5$ nekom drugom učesniku, računovođe će ići kroz blockchain da pronađu vaše prethodne transakcije i utvrde da li možete sebi da priuštite ovu. Onog trenutka kada prvi od računovođa verifikuje transakciju, on šalje potvrdu ostalima, zajedno za logikom koja je dovela do verifikacije (Proof of work). Ako se ostale računovođe slože, transakcija se odobrava i svi ažuriraju svoje dokumente dodajući novi blok.

U ovoj priči vi ste deo mreže (Node), dokument na vašem računaru je knjiga (Ledger), računovođe su kopači (Miners), I oni za svoj posao budu plaćeni u odgovarajućoj kriptovaluti (npr. Bitcoin).

Zašto je ovakav sistem bezbedniji?

Iz više razloga. Prvo, svaki node je određen jedinstvenom kombinacijom karaktera koji su dobijeni nekim od hash mehanizama. Prilikom kreiranja ovog hash-a, korišćen je sadržaj samog bloka (transakcije), tako da i najmanja promena kreira potpuno drugačiji hash. Drugo, svaki novi blok ima vezu ka prethodnom bloku, i po pravilu se ova hash vrednost koristi kao veza. Ukoliko blockchain ima 100 blokova, a neko pokuša da izvrši promenu na 10om bloku, hash tog desetog bloka se menja. Pošto jedanaesti blok ima originalni hash desetog bloka, ostatak chain-a gubi vezu sa prvih 10 blokova i prestaje da bude validan. Da, ali neko može da promeni i ostale blokove, ako je već uspeo da promeni deseti, zar ne? To je tačno, ali može da promeni jednu kopiju. Ostali nodovi i dalje zadržavaju originalno stanje i proglašavaju izmenjenu verziju nevalidnom. Na ovaj način poverenje koje su donosile institucije zamenjeno je kolektivnom verifikacijom ekosistema.

Dakle, objasnili smo kako je sistem distribuiran, kako je zaštićen, a s obzirom na to da svaki node ima svoju kopiju, samim tim je i transparentan. Naravno, u praksi je priča nešto komplikovanija ali samo na nivou implementacije.

Na našem primeru pokazali smo na koji način blockchain može makar donekle preuzeti ulogu banaka. U praksi, sve više velikih kompanija, pa i država, prebacuju delove svog poslovanja na blockchain. Jedna od prvih banaka koja je pokrenula ovaj proces je Barkley. Ogromna je mogućnost primene i u sledećim oblastima:

  • Lanac nabavke (redukovani troškovi, vreme, radna snaga, greške koje proizilaze iz ljudskog faktora, ekologija). Neki od blockchain-a u ovom sektoru su Provenance, Fluent, Skuchain, Blockverify
  • Prognoziranje i analitika u oblasti sporta, berze, izbora. Jedan od primera je Augur
  • Internet of things
  • Osiguranje (integracija stvarnih podataka sa smart contractima). Toyota na primer radi na tome da sve podatke u vozilima prikupljene od senzora čuva u blockchainu.
  • Cloud storage
  • Charity
  • Glasanje
  • Kompletno poslovanje vezano za Vlade država, redukuje birokratiju, povećava efikasnost, brzinu, transparentnost
  • Zdravstvo
  • Energetika (Transactivegrid  koristi Etherium da bi omogućio korisnicima da direktno jedni od drugih kupuju/prodaju električnu struju)
  • Online muzika (MyCelia I UJOMusic omogućuju direktnu kupovinu pesama od izvođača)
  • Retail (umesto na primer Amazonu, poverenje ide smartcontractima). Primer su OpenBazar I OB1
  • Nekretnine

Kao što vidimo, mogućnosti su neograničene. Blockchain koncept definitivno predstavlja revoluciju, a kao i svaka revolucija i ova ima svoje pristalice I protivnike. Do sada smo se bavili samo pozitivnom stranom, a šta oni koji se bore protiv, imaju da kažu?

Sa tehničke strane, svaki novi node u sistemu mora da kod sebe “dovuče” postojeće stanje, što znači sve prethodne blokove a ovo u nekim slučajevima mogu biti desetine gigabajta. Tu imamo pitanje protoka kao i skladištenja podataka. Ovo je razlog što svi blockchain timovi rade na redukovanju podataka koji se skladište. Kako mreža raste, tako rastu i podaci što praktično čini nemogućim korišćenje istog sa mobilnih telefona, na primer.

Drugi problem je problem koji je i industijska revolucija donela sa sobom, kada su ljudi u fabrikama zamenjeni mašinama. Uvođenjem blockchain-a u poslovanje značajno se smanjuje potreba za ljudskom radnom snagom, pa samim tim veoma lako može doći do laganog odumiranja određenih delatnosti. Potpuno je realna  situacija da recimo u bankarskom sektoru u narednih desetak godina mnogo ljudi ostane bez posla.

Takođe, ostaje problem neuređenosti, odnosno zaštite u slučaju da nešto pođe po zlu nakon što je transakcija obavljena i verifikovana (kako vratiti frižider koji se pokvario posle dva dana 😊).

Zaključak je da blockchain kao i svaka nova tehnologija rešave mnoge probleme, ali činjenica je i da otvara neka nova pitanja. Neminovno nosi sa sobom značajna poboljšanja na polju efikasnosti i transparentnosti, pa i bezbednosti. Naravno, tu su i negativne strane kojih smo se dotakli.

U tekstu se nismo previše bavili vrstama i implementacijama blockchain-a, samo smo spomenuli smart contracte ali to je tema za neki drugi tekst. Nadam se da smo vam primerima bar malo približili koncept blockchain-a.

Share

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Ostavite odgovor

Đorđe Ivanović

Head of Java department @ TNation
mm

Senior software inženjer sa skoro 2 decenije iskustva sa programskim jezikom Java. Trenutno vodi Java sektor u kompaniji TNation.
Veliki je zaljubljenik u programiranje i algoritme jos iz vremena Basic-a i Pascala-a.
Smatra da čovek mora biti ostvaren i na poslovnom i na privatnom planu i tvrdi da je balans između ova dva polja ključ uspeha.
Pored posla, slobodno vreme obožava da provodi igrajući fudbal sa svoja dva sina, čitajuci neku novu knjigu uz neko lepo pivo ili vino.

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Kategorije