Mama je želela da budem učiteljica, a ja sam sebe pronašla u IT industriji

Share

Baš u najvažnijim trenucima mog odrastanja i odabira čime ću se baviti (srednja škola, fakultet), informacije koje su dolazile do mene su bile ograničene, ili bar ograničenije nego današnjoj deci i srednjoškolcima. Moje okruženje nije bilo iz sveta tehnologija, i veoma je malo znalo za neke novije profesije, a naročito u IT-ju. Kako sam to zanemarila i izvukla najbolje iz ekonomije i organizacije koje su bile moj put veći deo odrastanja?

Očekivanja moje okoline vs. moj izbor

Moji roditelji su ljudi koji su svoj radni vek počeli i (skoro pa) završili u komunističkom i socijalističkom vremenu. Znači, ideal je naći stabilan posao, u državnoj firmi sa redovnom isplatom zarada i slično.

Mama je, naravno, iz najbolje namere, želela da budem učiteljica. Po njenom mišljenju, to je sjajan posao za ženu i mogu da računam praktično 2 slobodna meseca i leti i zimi i uživam u životu. 🙂 Ako baš neću da budem učiteljica, onda da se zaposlim na njeno radno mesto (državna firma) kada ona ode u penziju. Slično su razmišljali i moji ujaci, tetke, stričevi…

Nisam imala u okruženju uspešne inženjere koji već rade sa ili u IT-ju, a naročito ne uspešne inženjerke koje su mogle da mi pričaju o ovoj industriji i na koje sam mogla da se ugledam. Nisam imala nikoga da uprem prstom i pokažem mojima kako je i to sjajan izbor.

Bez role modela na koji ću se ugledati, sa veoma malo informacija o “drugim” načinima građenja karijere i bez digitalnog okruženja, to je okruženje u kojem sam odrastala.

Kada u okruženju nemaš role model, a ti ga pronađi

TV, filmovi, razne poznate i manje poznate ličnosti u emisijama, knjige, časopisi i meni omiljene dnevne novine bili su sasvim dovoljni da shvatim “pa čoveče, ovde postoje neka zanimanja koja su prilično zanimljiva i nisu pevačica, starleta ili glumica i slično!“ Onda gomila pitanja „Kako je uopšte ovaj tip postao šef, kako je ovaj postao tajkun, kako ovi znaju da naprave nešto gde radi nekakav bežični internet? Mora da postoji neki know-how itd.” Sumnjam da sam tad baš želela da budem tajkun, i to svakako nije moj put ni danas, ali moram da naglasim da je radoznalost za neke druge sfere i svestranost nešto što mi je pomoglo da krenem u nekom smeru koji je za mene imao smisla.

Usledio je period analize i preispitivanja gde sam, šta znam, šta ne znam i koji su moji aduti. Shvatila sam da umem sa ljudima, da imam prilično dobre pregovaračke sposobnosti (3 od 4 godine u srednjoj školi sam bila Predsednik učeničkog parlamenta je učinilo svoje) i da me ljudi lako prihvataju. Šta mi još fali? Falilo mi je neko tehničko znanje, pritom to nije nužno moralo da bude tehnološko znanje već neko “meso” na koje ću moći da dodam ove “urođene meke veštine”.

Porivi koji vode do uspeha

Očekivanja su da 80% učenika ekonomske škole upiše Ekonomski faktultet. Nekako za mene to nije bila opcija. Nisam htela da zanemarim dosadašnji ulog u vidu ekonomije, pa je odluka pala na FON. Savremen, praktičan, cenjen. Dobar izbor, po meni.

Sva moja večita preispitivanja, sagledavanja i procene su mi donele samo dobroga. Po njima, nije mi bilo važno da nižem desetke i da se utapam u studente visokog proseka. Moj poriv da budem za nijansu drugačija i da nađem za nijansu drugačiji put odveo me je u ESTIEM, Studentsku organizaciju, a onda i korak dalje do tima za fundraising (org. Korporativni odnosi) gde sam mogla da budem bliska privredi i zapravo iz prve ruke istražujem šta je to što je “klijentima” potrebno i kako im to prodati. Sledeći korak dalje me je postavio na mesto potpredsednika organizacije i nikada mi nije dozvolio da mirujem. Stalno sam tragala za dodatnim informacijama i stasala sam u pravog radoholičara. Moja strategija je bila pronaći svoju snagu koju ću moći da prodam firmi koja mi se najviše dopada i u kojoj ću moći da testiram svoje sposobnosti.

Prvi fail i drugi posao

Ideja da sam sjajna u finansijama i sa obradom podataka dovela me je da radnog mesta u jednoj banci. Međutim, ovaj sistem je bio u konfliktu sa mojim bićem i onim što ja jesam i nije mi dozvoljavao da pravim onaj moj korak dalje.Tako da sam shvativši da to nije dovoljno fleksibilna i inovativna sredina za mene izgovorila svoje prvo Doviđenja

Dobri i profesionalni odnosi koje gajiš čime god da se baviš su jako isplativi.Povezala sam se sa drugom firmom, jednom od kompanija sa kojima sam jako lepo sarađivala tokom ESTIEM dana, IT firma, mala, fleksibilna i “luda k’o struja” što se tiče inovacija, inicijativa i promena. To je bila sredina za mene. Vrlo brzo smo prošli proces regrutacije i ja sam dobila “Welcome” veliko k’o kuća i tako je moja IT karijera počela.

Uspešan HR

Potpuno sam bila opčinjena IT svetom. Ljudima u firmi i van firme koji su fantastični. Oni su se međusobno podržavali i dopunjavali i svi su imali fantastične ideje i nekako kao da nisu imali nikavu granicu gde je nešto nemoguće uraditi. Nemoguće is not an option.

Od kad sam krenula da radim u Devana Technologies i kasnije u GoDaddy, nisam prestala da učim o svojoj sredini, o IT-ju, o ljudima sa kojima radim i svaki dan je sve zanimljiviji. Zaista. Pritom, u ovoj industriji ima toliko mogućnosti, toliko je inkluzivna i podržavajuća da prosto bilo ko može da uspe, samo ako ima želju i voljan je da uči.

Moj savet

Ono što je mene dovelo do IT sveta su mali koraci kojima sam “opipavala” teren i gledala kako da se izdvojim. Treba biti hrabar, za nijansu bolji svaki put i vrlo otvoreno i odlučno pratiti svoje snove, koliko god da su nedefinisani.

Ne zaboravite intuiciju. Male nesigurnosti i sumnje su normalne i one su proces razvoja, a ne razlozi za odustajanje. Ako primetite da imate talenat i da biste možda i vi mogli da programirate, idete korak dalje, probajte da radite u HR-u ili prodaji, napravite sajt, napišete blog, samo to i uradite! Hrabro i samouvereno, sve ostalo će doći – neka sledeća ideja, inicijativa ili samo za nijansu duži korak.

Share

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Ostavite odgovor

Milica Knežević

HR Manager @ GoDaddy Belgrade
mm

Milica Knežević je HR menadžer u kompaniji „GoDaddy“. Završila je FON, a zatim i Master studije za upravljanje ljudskim resursima.
Svoju karijeru počela je u bankarskom sektoru, ali se, 2014. godine, ipak odlučila da se oproba u dinamičnoj, inovativnoj i „nestabilnoj“ IT industriji. Kao HR, gaji veliku ljubav prema konceptima „pravi ljudi na pravom mestu“ i „okruženje koje inspiriše“. Obožava promene, jer u svakoj vidi šansu za učenje i razvoj.

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Kategorije