Kako pomoći developerima da bolje obavljaju svoj posao i ujedno učiniti klijente zadovoljnima – priča o IT analitičarima

Share

Dozvolite mi da započnem sa citatom Čarlsa Dikensa:

“Niko ko olakšava teret drugima nije beskoristan na ovom svetu.”

Ovo umnogome sumira opis posla business ili system analitičara. Pogotovo u dinamičnom, promenljivom modernom poslovnom okruženju razvoja softvera. Ali zašto je to tako?

Hajde da razložimo onaj citat na sastavne elemente, da ga analiziramo.

Business/System Analyst.
Pa, sam naziv posla, na prvu loptu, ne otkriva mnogo o tome šta osoba koja ga obavlja zapravo radi, zar ne? Za razliku od developera – gde bi se moglo pomisliti (i bilo bi se u pravu do određene mere) da takva osoba kuca kod, rešava logičke probleme i kreira aplikacije u specijalizovanim alatima, analitičari više poseduju skup suptilnijih veština, soft skills.

Kako bi se uopšte pristupilo analizi nečega, ono mora biti dovoljno veliko i kompleksno, sa velikim brojem utičućih faktora, te da obezbedi podlogu za ispitivanje, identifikovanje i dokumentovanje onoga što se otkrije. Gde se takve kompleksne strukture uopšte mogu pronaći? Pa, u velikim poslovnim sistemima, naravno. Takvi sistemi dolaze iz širokog kruga delovanja – proizvodnja hrane, transport, trgovina, građevina, itd. U 21. veku, svi oni imaju jednu zajedničku stvar – oslanjaju se na pouzdan poslovni softver koji automatizuje veliki deo ručnog rada i omogućuje im da se fokusiraju na važnije oblasti i procese.
Ljudi koji pišu takav softver rade u IT, ali imaju veoma različite uloge i takođe imaju samo jednu zajedničku stvar – moraju da komuniciraju sa klijentima za koje rade i da razumeju konkretne potrebe i zahteve pre nego što ih prevedu u opipljive delove koda, koliko god da su kompleksni.

Pokušajmo da stvari još malo pojednostavimo – uzmimo za trenutak da imamo developere na jednom kraju i poslovne ljude, menadžere na drugom. Te dve grupe treba da rade zajedno na pronalaženju rešenja za nešto što niko ne može zapravo da identifikuje, ali bar jedna grupa (menadžeri) zna da nešto želi. U stvarnosti, menadžeri (koji reprezentuju i svoje i stavove stakeholder-a) su često nesigurni oko detalja svojih zahteva i potreba – bez uvrede po ikoga, ali to je prosto priroda poslovanja. Sa njihove strane, dovoljno je da postoje ideje i činjenica da prepoznaju da poslovni procesi mogu biti unapređeni, ali oni nemaju sve detalje niti (uvek) imaju jasnu sliku kako bi neko unapređenje ili funkcionalnost trebalo da izgledaju.

Sa druge strane, imamo developere, koji su tehničke osobe i koji gledaju svaki proces kao sekvencu koraka sa svojim obrtima, skretanjima, petljama, if-ovima i else-ovima. Oni idu u detalje zato što moraju – kompjuterski programi, koliko god veliki i sveobuhvatni bili, u svojoj suštini su samo sekvence (jednostavnih) komandi. I radiće upravo ono što im kažete da rade, ništa manje i ništa više. Ako u kodu ostavite nešto neobrađeno, pre ili kasnije ta situacija će se desiti dok neko koristi softver i taj softver će prestati da radi, što ima ozbiljne posledice.

Menadžeri i developeri se međusobno ne razumeju dobro, bez obzira koliko se trude – i niko tu nije kriv. Oni su se obrazovali u kompletno drugačijim oblastima tokom života, sa drugačijim fokusom, vrednostima i razumevanjem dok u isto vreme svako od njih ima svoj set suptilnih (soft), ličnih veština koje gura njihovo formalno obrazovanje i znanje dalje u već određenom, specifičnom pravcu. Na kraju, oni i treba da budu različiti kako bi svoje uloge obavili bolje.

Onda, u čemu je “kvaka”, kako ove dve različite grupe uspevaju da rade zajedno i stvaraju nešto? Tu u “igru” dolaze analitičari. Oni popunjavaju prazninu između ljudi koji imaju ideje i ljudi koji te ideje pretvaraju u stvarnost. Postavljaju pitanja, “čiste put” i istražuju ideje koje su menadžeri iskazali. Njihova odgovornost je u tome da uvek stanu korak unazad i sagledaju situaciju iz šireg ugla, te ispitaju svaki deo procesa koji postoji. Takav pristup umnogome pomaže menadžerima da prepoznaju, pre svega, da li su njihove ideje uopšte izvodljive u okvirima trenutnih procesa i da li zaista rešavaju problem ili stvaraju novu vrednost na pravi način. Ako su odgovori na ta (i takva) pitanja “DA”, menadžeri će vrlo rano imati mnogo jasniju sliku kako će njihova ideja izgledati.
U ovom momentu, analitičar obično “prevede” analizu u opipljiv dokument zahteva i prezentuje ga developerima. Sad, zamislite da developeri nikad nisu dobili dokument zahteva i/ili imali osobu koja priprema to za njih? Koliko stresno, čak i bolno i netačno bi se proces razvoja odvijao? Koliko bi to koštalo? Ostavićemo to kao temu za razmišljanje, ali sigurno postoje oni među vama koji takav pristup itekako dobro poznaju.

Uloga analitičara ide i dalje – neko je potrebno da radi sa developerima tokom samog procesa kodiranja. Uvek postoje nepredviđene situacije i još uvek nepostavljena pitanja. Analitičari su prva linija odbrane u, tzv., ratu protiv nepoznatih specijalnih slučajeva i stopirajućih problema i izazova (showstopper-a). Najbolji alati koje koriste su, opet, sagledavanje svih odlučujućih faktora iz više uglova, istraživanje i ispitivanje sličnosti i pronalaženje obrazaca. Sve to smanjuje opterećenje na developere koji mogu da se fokusiraju na druge delove posla. Stres je sveprisutan koncept i najviše je vođen nesigurnošću – analitičari se zapravo bore protiv stresa s obzirom da je u njihovom domenu da otklanjaju nesigurnost znanjem, informacijama i činjenicama. Na kraju, tu je uvek i testiranje najskorijih rešenja i pružanje povratnih informacija.

Kako bi sve to bilo obavljeno uspešno, osoba koja radi posao analitičara mora da razume ljude, anticipira njihove potrebe, suočava se sa problemima i komunicira o izazovima na asertivan način, da bude veoma upoznata sa okruženjem i projektom na kojem je angažovana. Takođe, posedovanje sposobnosti i slobode da iskaže svoja razmišljanja i interese je ključna prednost.

Često ćete moći da pronađete analitičare u većini email prepiski, sastanaka, diskusija, dokumentacije ili testiranja. Takođe karakteristično za analitičare je da ćete moći da ih vidite da jednostavno razmišljaju o nečemu, bez da (trenutno) uz to ide neki konkretan rad. Ako sarađujete sa analitičarem, bez obzira da li je u pitanju tehnička osoba ili ne, moguće da bi vam bili pomalo naporni (čak dosadni) na momente. Nije čudno i da u komunikaciji ponekad deluju pomalo nepristojno i/ili direktno. Ponekad deluje i da preterano komplikuju (over-engineer) svaki korak i previše razmišljaju o detaljima. I sve može biti tačno – vaš pogled na to zavisi od toga da li je to prihvatljiva “cena” da vam se proces i projekat odvijaju bez većih problema ili mislite da je “skupo”, pa da pre ili kasnije iskusite probleme koje nije ni malo jednostavno i jeftino rešiti.

Share

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Ostavite odgovor

Ivan Bajči

IT Business Analyst @ Intens
mm

Diplomirani inženjer informacionog menadžmenta – master. Završio studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Srbija. Poseduje više od 3,5 godine iskustva kao IT Systems i Business analitičar – srećan član Intensa iz Novog Sada, sad već malo više od godinu i po dana. Obožava knjige, nauku, druženje, istraživanje raznoraznih tema i pomaganje ljudima.

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Kategorije