Razmišljajuči dugo o temi o kojoj bih pisao u ovom blogu, mnogo oblasti su mi prošle kroz glavu. Da li pisati o nekim trenutno popularnim temama ili pak ovaj prostor iskoristiti za provlačenje nekog know how ili čak nešto treće. Mogao sam pisati o nekim tehnologijama koje, pa može se reći tek uzimaju zamah u narednim godinama. Kako po naslovima blogova, časopisa, tako i po kuloarima možemo čuti skraćenice kao što su VR, AR, AI, IoT, itd. Za običnog čoveka koji bi pogledao u ove skraćenice, pa mogao bi reći, kako se od vajkada to u našem narodu govorilo, “Jel se to maže na ‘leba”. Ne, naravno da ne, ali čemu znati nešto o onome što tek dolazi, nečemu čega se još niko nije setio (idejama), kada možemo svoje vreme da posvetimo gledanju televizije i učestvovati u masovnom zaglupljivanju u cilju manipulisanja.

Malo sam se odmakao od teme, ali da se vratimo na pravac u kom želim da ovde iskažem sve ono što je dugo čekalo da bude otkriveno. Pored onoga što tek dolazi, naravno da imamo pogled na to šta je već tu i sa čim možemo dolaziti svakodnevno u kontakt, a to su alati kojima mi programeri radimo svakog dana. Tim alatima poput makaza frizeru, pluga zemljoradnicima, pomagali smo se u našem “Zanatu” godinama u nazad. Kako je taj zanat rastao i razvijao se, tako smo dobijali i nove alate kojima možemo da radimo. Razvijali su se programski jezici, baze podataka, hardver, sve sa određenom svrhom i za određene potrebe, frejmvorci i biblioteke koji su nam omogućavali da pišemo manje koda i da ne moramo svaki put kada nešto radimo da iznova izmišljamo točak. Pojavljivale su se različite paradigme, šabloni, koji su se menjali na najvišem mestu filozofije koja bi se koristila. Obzirom da je istorija učiteljica života, ne bi smo se smeli vezivati ni za jednu konkretnu tehnologiju i pokušavati da je iskoristimo pošto poto u svakom slučaju, jer kao što rekoh, svaka ima svoju svrhu.

Ponovo se postavilo pitanje o čemu pisati, za koju se konkretno temu opredeliti u moru tema koje nas u današnje vreme okružuju. Tada sam došao na ideju da ne moram da se konkretno opredelim samo za jedno, već da ovaj blog napišem kao uvod u seriju u kojoj bih se posvetio (ako mi to vreme bude dozvolilo) svim temama koje su me godinama interesovale i o kojima imam kakvo takvo znanje koje bih podelio (ipak je nama programerima deljenje znanja na prvom mestu, zar ne?!). Bilo kako bilo odgovor na zadatak pred koji sam stavljen bio je ne opredeliti se ni za jednu temu vezanu ze neku konkretnu tehnologiju. Zašto tako, zapitaćete se možda, ali ne budite nestrpljivi, objašnjenje će uskoro uslediti.

Pre nekoliko godina dok sam još studirao, uvek sam se trudio da budem u toku sa najnovijim dešavanjima, kako vezano za tehnologiju, tako i za sve, dobro skoro sve, što je interesovalo ljude iz okoline, kako bih prosto bio u toku. Jednog dana, bio sam na pradavanju Arhitekte softvera jedne velike evropske kompanije. Ovaj čovek mi je za manje od sat vremena promenio celokupan pogled na struku. Neko će reći, pa da, bio si student, normalno je da nisi mogao da možda sam uvidiš šta je to što je zapravo bitno, ono što će te pokrenuti da znaš više. Summa summarum, kako ne bih davio prepričavajući šta je sve taj čovek rekao izvući ću ono što je de facto bila suština, a to je da je za vanserijskog programera (kakvi se danas ne štancuju kojekuda, ne njihovom greškom naravno) potrebno fokusirati se na poznavanje algoritama i koncepata. Prva reakcija na takvu rečenicu bila mi je, pa da, to je lako, samo to da naučim i biću bog programiranja. Došao sam kući, seo za računar i počeo sa istraživanjem. Iznenađenje, nisam više siguran prijatno ili neprijatno, kada sam shvatio koliko tek treba da učim i koliko sam na lestvici znanja daleko od nivoa na kom želim da budem iako završavam jedan od najprestižnijih fakulteta u zemlji. Bio je to preko potreban šok za nastavak daljeg usavršavanja.

Prvi korak bio je pronalaženje fokusa, jer kao veoma znatiželjnoj osobi, nisu se mogla istog trentutka preneti sva potrebna saznanja (mada će to jednog dana možda biti slučaj zahvaljujući ljudima poput Elon-a Musk-a, iz čijeg primera možemo videti da pored toga što je čovek genije, ipak treba da pokuša da se upusti u preduzetništvo, za razliku od, pa možda i najvećeg naučnika svih vremena, čije ime i nosi jedna od Elon-ovih kompanija, Nikole Tesle, koji nije iskoristio preduzetnički potencijal svojih ideja u cilju finansijske podrške novih). Preneti moj put i ono na šta sam se ja fokusirao, smatram da bi bilo besmisleno, jer svaki čovek ima neke svoje afinitete.

Ono što želim da kažem je da svako od nas treba da pronađe sebe, da pronađe ono što želi i fokusira se na to. Ne mogu da se otmem utisku da smo svi zaboravili iz kojih razloga smo se odlučili baš za ovaj poziv, iako je, rekao bih, to bila želja da se promeni nešto veliko. Razlog za tako nešto može da se traži u činjenici da pored vremena koje provedemo na poslu i drugih obaveza koje namećemo sebi u toku dana, ne ostaje previše vremena za rad na sebi. Predati se na taj način inerciji života vodi nas u nezadovoljstvo, izlazimo iz komfort zone kako bi se prilagodili opštim očekivanjima. Predlažem da ostanemo svoji, da se posvetimo onome što će nas ispunjavati, bilo to izlazak na pivo sa drugarima, izlazak sa devojkom ili odlazak na hakaton i celonoćno kodiranje. Pišem ovo na srpskom jeziku i zato ne mogu da ne kažem da smo mi ipak jedna od svetlih tačaka ove zemlje, ali ne sme nas to uobraziti, već treba biti pokretač da budemo još bolji.

Poželeo bih svima da pronađu ono što žele, kako u ljudskom, tako i u profesionalnom smislu, kao što je to meni bio slučaj sa Holycode-om i za kraj ću citirati jednu svoju profesorku koja nas je inspirisala pričom kako svako treba da se odluči da radi ono što voli, ma šta to bilo, kakvu platu ili status donosilo. Ako smo u mogućnosti da biramo, moramo birati ono što će nas činiti srećnim. Zato radite ono što volite i menjajte svet svakom linijom. Kodiraj svoju budućnost!