Ja sam Jovana Romčević Šukalo, arhitekta, designer, developer i još po nešto.
Volim da se smijem a najljepše se smijem uz svoju porodicu, ćerku Maju, sina Marka i supruga Bojana.
Vozim bicikl, radim jogu, volim baštovanstvo, fotografiju. Moja velika ljubav je pozorište i scenografija.
Ja učim svaki dan!
Svako veče shvatim da je dan prekratak da bi se postiglo isplanirano.
Uvek sam volela da nešto logički rešavam, pride sam kreativac tako da verujem da me je to kroz školovanje dovelo do IT sveta gde sam posle pronašla mesto za sebe. Ja sam neko koga inspirišu novi izazovi. Postići ili napraviti nesto na određen način, pod određenim uslovima. Uvek je lepo videti kako nešto što praviš i za sta si uložio vreme i trud – radi. Kada naiđem na prepreke, ja ih obično prevazilazim uz pomoć dobre volje, komunikacije i upornosti. I naravno uz osmeh.
Najtačniji način da opišem moje viđenje mesta, statusa, imidža žena u IT industriji je da ispričam moju priču. Ovo što sledi je isečak, skica, skup događaja koji odslikavaju promene koje su se desile u srpskoj IT industriji u zadnjih najmanje 20 (i više) godina viđene mojim očima. Za početak sasvim kratko o meni: Imam 0x32 godine (za ove mlađe što više ne vide sve kroz hex-a kod to je 50), ETF sam upisala 1985.godine i predavali su mi legende srpske elektrotehnike: Surutka, Caja, Dujmović, Stojić… Završila sam Automatiku (Signali i sistemi po novom) i vrlo brzo se preorijentilsala na programiranje.
Zapravo nešto treće, ali se taj odnos brzo pretvorio u ljubavnu aferu.
