Urbana Mobilnost: Orjentisana na ljude i digital

Share

Ljudi visoko vrednuju i cene slobodu kretanja. Nije ni čudo što su naši automobili – centralna sredstva individualne mobilnosti – postali naš najznačajniji simbol statusa i da su troškovi povezani sa njima, jedni od najvećih troškova stavke u našim ličnim budžetima. Međutim, izgleda da smo na početku velike promene koje će redefinisati našu saobraćajnu mobilnost, posebno u gradovima. Postoji mnogo razloga za to. Kao prvo, vrednost individualne mobilnosti i vrednost korišćenja automobila u privatnom vlasništvu je u opadanju. Drugo, napredak u tehnologiji sada omogućuje bolje alternative. Osim toga, mnogi smatraju da pametni telefoni više pokazuju statusni simbol nego automobili. Sve ovo ukazuje na činjenicu da će naša mobilnost početi u digitalnom svetu i da će fizička infrastruktura biti sekundarna.

Privatno vlasništvo vozila više ne odgovara u urbanim sredinama

Problem sa privatnim automobilima u urbanim sredinama je da su izuzetno neefikasno prevozno sredstvo. Automobili u privatnom vlasništvu, u proseku, su koriščeni 5% vremena i u proseku ima 1,2 ljudi u automobilu. To znači da u urbanim sredinama gde imamo veliku gustinu naseljenosti, nekorišćenje postaje izuzetno neprijatno. Nema dovoljno parking mesta, putevi su uvek suviše uski, troškovi parkinga su u porastu i gužva može biti nepodnošljiva. U većini gradova putna infrastruktura radi punim kapacitetom i u budućnosti u kojoj su dva trenda rast populacije i urbanizacija, nije jasno koliko dugo može ovako da se nastavi. Jednostavno ne postoji način da se izgradi značajno više parking mesta i više puteva. Shodno tome, automobili u privatnom vlasništvu u gradovima ne mogu nam dati individualnu slobodu kretanja koji smo se nadali. Sa prosečnim brzinama u velikim gradovima ispod 10 mph, i 30% od vreme vožnje u potrazi za parking mestom, vrednost koju smo dobili je daleko od idealne.

Drugi ključni problem je životna sredina. Kada koristimo automobile u privatnom vlasništvu, mi uglavnom koristimo automobile sa motorima fosilnih goriva, što može dovesti do zagađenja. Procenjuje se da oko 10 puta više ljudi umre prerano zbog zagađenja vazduha od onih u saobraćajnim nesrećama. I drumski saobraćaj igra glavnu ulogu u stvaranju tog zagađenja. Zagađenje vazduha  u vezi sa saobraćajem se nalazi u većim koncentracijama u blizini glavnih puteva. Ljudi koji žive, rade ili idu u školu u blizini glavnih puteva izgleda da imaju veći broj zdravstvenih problema vezanih za zagađenje, uključujući i više stope astme, kardiovaskularnih bolesti, oštećenog razvoj pluća kod dece, prevremenim rođenjem dece, detinjstvo leukemije, i prerane smrti. To znači da je najgora situacija u gradovima, iako je upravo u gradskim i prigradskim sredinama tipično da putujuće razdaljine ne zahtevaju motorna fosilna goriva. Većina naših putovanja su manje od 30 milja daleko. Međutim, pošto mi koristimo automobile u privatnom vlasništvu, koji su namenjeni za duža putovanja, još uvek su velikoj meri izabrani  automobili koji zagađuju životnu sredinu, iako današnja tehnologija omogućava udobnu vožnju sa nultom emisijom za takve razdaljine. Dok nam automobili u privatnom vlasništvu daju veliku fleksibilnost u pogledu mobilnosti, takođe nas ograničavaju na pojedinačno vozilo koja će se koristiti za sve puteve, što je paradoksalno neprikladno za većinu putovanja. Oko 90% od putovanja na koja idemo bi bilo prikladno za automobile s nultom emisijom koji koriste energiju baterije umesto fosilnih goriva.

Da li postoji razumna alternativa za automobile u privatnom vlasništvu u gradovima?

Javni prevoz je sigurno mnogo efikasniji u pogledu prostora, životne sredine i finansijski. Međutim, čak i u gradovima sa najboljim javnim prevozom, još uvek je teško da odgovari fleksibilnosti i udobnosti koju možemo dobiti automobilima u privatnom vlasništvu. Dok javni prevoz odlično funkcioniše kao okosnica za urbane transportne sisteme, ostavlja gep za pravilno rešavanje prve i poslednje milje.

Druga ključna prednost automobila u privatnom vlasništvu je da smo dobili mobilnost tačno kada je to potrebno. To postižemo preko velikog nekorišćenja naših automobila. U suštini naš automobil ima dvostruku ulogu: 1 sat dnevno ga koristimo za prevoz i ostala 23 sati dnevno služi kao garancija mobilnosti. Dok je drugi deo očigledno kritično važan za nas, za to nije zaista potrebno vozilo. Garancija mobilnost je u osnovi problema informacije i možemo ga rešiti bez stajanja vozila i nekorišćenja. Danas digitalne informacione tehnologije omogućavaju da dobijemo informacije o dostupnom transportu za male troškove. Čak se i tokom  špica, ne koristi većina vozila. Procenjuje se da će oko 35% automobila pokriti sve zahteve mobilnosti, dok će u proseku 10% vozila biti više nego dovoljno. Ovo omogućava značajnu optimizaciju naše infrastrukture vozila. Umesto gubljenja sredstava možemo koristiti digitalnu platformu kao garanciju da dobijemo transport koji nam je potreban, kada je to potrebno i na mestima gde je to potrebno.

Može li naša mobilnost imati korist od digitalne tehnologije?

Digitalna tehnologija najbolje funkcioniše kada se proizvod nudi u obliku usluga. Sa automobilima se to može postići na nekoliko načina. Na nivou infrastrukture, možemo koristiti auto kao uslugu koristeći jedan od koncepata automobila deljenje. Ovo može biti ponuđeno od strane operatera za upravljanje voznim parkom ili putem metode peer-to-peer. Alternativno, možemo koristiti uslugu gde nam neko daje vožnju sa automobilom. Opet, postoji mnogo različitih načina na koje se ovo može postići.

Lepota korišćenja mobilnosti u vidu servisa je da možemo kombinovati različite usluge prevoza na integrisan način. To znači da možemo napraviti deo puta sa jednom službom i onda smo potpuno u stanju da nastavimo sa drugim, drugačiji pristup. Ovo može zavisiti od mnogo različitih faktora (kao što su vremenske prilike, na primer), a može se menjati u toku putovanja u skladu sa informacijama o saobraćaju u realnom vremenu. Na primer, možemo se prebaciti iz automobila koji delimo u metro u slučaju putnog zagušenja.

Prihvatanje digitalne tehnologije donosi značajne promene u pogledu prostora, zaštite životne sredine i troškova

ComTrade je sproveo studiju ove godine koja ispituje kako grad može da se promeni u pogledu mobilnosti u slučaju da svi građani prihvate digitalne tehnologije, kao način da se optimizira urbani sistem mobilnosti. Studija je vršena na primeru grada Ljubljane, grada koji je u potpunosti prihvatio održivost kao jedan od svojih glavnih strateških prioriteta: grad je primio prestižnu titulu European Green Capital 2016. godine. S druge strane vozila u privatnom vlasništvu i dalje predstavljaju glavno prevozno sredstvo u gradu. Studija je pokazala koje značajne promene u pogledu prostora, zaštite životne sredine i troškova se mogu postići ako svi građani pređu na digitalnu platformu  da reše svoje potrebe trensporta na pametniji način nego danas.

Studija je objavljena na sajtu Comtrade-a. Možete je pročitati ovde.

Digitalizacija drugih industrija pokazala je da uspeh dolazi preko divnog korisničkog iskustva. Jasno je da je to kritičan aspekt iza transformacije iz jednog sistema automobila u privatnom vlasništvu prema integrisanom koncepta mobilnosti.

Urbana Mobilnost Orjentisana Na Ljude I DigitalUrbana Mobilnost Orjentisana Na Ljude I Digital

         Primeri i brojevi u Ljubljani -pre i posle upotrebe »Mobility as a Service« 

Share

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Оставите одговор

Marko Javornik

VP/GM Mobility & Travel @Comtrade
mm

Marko Javornik je stručnjak za softverske tehnološke inovacije i digitalne transformacije. Sa više od 20 godina iskustva, on je vodio velike softverske tehnološke projekte razvoja svetskih poslovnih rešenja u različitim industrijskim granama, uključujući finansijske usluge, upravljanje energijom i automobilom. Marko veruje u formiranje jakih partnerstva zasnovanih na principima otvorene inovacije. Trenutno je na poziciju VP / GM Mobility & Travel u Comtrade-u, jednoj od najvećih IT kompanija u jugoistočnoj Evropi.

Oblast Markog interesovanja je ponovno stvaranje auto mobilnosti pomoću napredne back-end tehnologije na tržištu koje bi  omogućile nove koncepte mobilnosti kao usluga, kao što su deljenje automobila, deljenje vožnje i šatl servisa. On je objavio nekoliko izazivajućih članaka o tome kako će automobilska industrija biti prekinuta sa značajnim promenama u poslovnim modelima i korisničkom iskustvu.

 

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Категорије