Категорија: HR

Mart 2020. godine. Počinje pandemija, kreće briga, panika, strah; iz ugla zaposlenih i „običnih smrtnika“ razvijaju se različiti scenariji u glavi – koliko je sve to ozbiljno, koliko dugo će potrajati, da li ćemo sačuvati zdravlje, kako će to uticati na naš posao… Zatim, prilično naglo i neočekivano, sledi potpuni zaokret u pogledu novih načina organizacije rada; rad od kuće postaje svakodnevica, interakcija i međusobna saradnja sa kolegama i prijateljima prelaze na „online“, socijalni aspekt počinje da se gubi u magli raznih restriktivnih mera izazvanih pogoršanjem epidemiološke situacije u zemlji, a zatvorenost u svojim domovima nam nikako nije saveznik u borbi sa enormnom količinom informacija o virusu koje se plasiraju na dnevnom nivou. Dolazi do potpune konfuzije, neizvesnosti i prezasićenosti. Koliko god da smo mentalno jaki, ovo je situacija koja je na svakog od nas delovala stresno, u manjoj ili većoj meri.

Citiraću odmah na početku Aristotela:

“Koreni učenja su gorki, ali su plodovi slatki.”

Zašto je proces učenja jednako važan kao i samo znanje? Kako razviti želju za učenjem ako ona uopšte nije prisutna, ili dovoljno jaka? Kako da znam da je moj način dobar i da li ulažem pametno u svoje znanje? Sva ova pitanja su nam “pala na pamet” barem stotinu puta.

U vremenu kada je znanje moć, a sveža i tačna informacija ključna u poslu, nemoguće je posustati u procesu učenja i ostaviti ga za neke naredne dane. Svesni smo da se učenje dešava stalno, u pokretu, dok pričate sa kolegom, dok se vozite u prevozu, dok listate kanale na televizoru. Ali smo i takođe svesni da proces učenja može da se dizajnira da bude efikasniji pogotovo kada treba da naučimo novu tehnologiju (tipa Angular 10 koji je upravo izašao).

Ubrzo nakon proglešenja pandemije korona virusa, zaposleni u kompaniji Better Collective dobili su mogućnost da rade od kuće, jer nam je zdravlje zaposlenih i njihovih porodica na prvom mestu.

Globalna situacija sa pandemijom sa sobom je povukla drugu veliku temu – kako će sve funkcionisati nakon nje. Svetski mediji su počeli da bruje o impaktu na ekonomiju, otvorilo se pitanje kako kompanije da zadrže zaposlene i svoje poslovanje. Skoro kao virus, ekonomske posledice epidemije počele su brzo da se šire i parališu mnoge procese i u okviru HR-a, ponajviše zapošljavanje. Ipak, neke industrije su bile izuzete od posledica ili čak počele da beleže rast.

Lepše je kad smo zajedno

Niko nije mogao ni da nasluti da će se desiti nešto slično korona virusu. U kratkom periodu morali smo da se prilagodimo novonastaloj situaciji da bismo pre svega zaštitili zdravlje naših zaposlenih, a uz to je bilo potrebno organizovati se na pravi način kako bi poslovne aktivnosti nastavile normalnim tokom koliko je to moguće.

Ako želite da zaista upoznate Deploy – onda ne možemo da vam pišemo samo o našim korporativnim vrednostima i kulturi, niti vam se možemo predstaviti samo kroz projekte i tehnološka rešenja koje realizujemo, već vam najpre moramo pisati o našem ljudskom kapitalu.

Ove godine smo proslavili desetu godišnjicu. Sa nekima od naših zaposlenih smo od samog osnivanja kompanije i vrlo smo ponosni na to.

Prema poslednjim istraživanjima u Srbiji trenutno nedostaje 20.000 IT stručnjaka. Iako su brojni napori uloženi u to da se ovaj problem prevaziđe, poput povećavanja kvota na fakultetima koji obrazuju IT inženjere, brojnih kurseva i škola koje su se pojavile u poslednje vreme, kao i programa prekvalifikacije, ispostavlja se da ti napori ni izbliza ne mogu da odgovore na potrebe brzorastuće IT industrije, pre svega zato što izazov ne leži samo u broju ljudi, već i u njihovom kvalitetu i iskustvu.

U IT industriji u Srbiji danas, imamo situaciju ekspeditivnog širenja tržišta, gde se svi trude da nadmaše, ili bar sustignu konkurenciju. Svaka kompanija koja želi da opstane trudi se da obezbedi što pogodnije uslove za svoje zaposlene. Paket beneficija i kompetitivna zarada je postalo norma. Čime se onda voditi kada tražimo kompaniju u kojoj ćemo se zaposliti?

S druge strane, pitanje za poslodavce je, kako se istaći u moru sličnih kompanija? Kako privući kvalitetan kadar?

Da ovog trenutka zaustavite i pitate slučajne prolaznike na ulici da li znaju šta su “soft skills”, verujem da bi se zamislili i verovatno promrmljali odgovor sebi u bradu ili rekli da ne znaju baš tačno.

Da navedete listu nekih najčešće pominjanih “mekih” veština, svi bi verovatno rekli: “Aaaa, na to ste mislili, pa zašto ne kažete?”

Imajući u vidu činjenicu da se sve veći broj IT kompanija na srpskom tržištu danas suočava sa sličnim problemom, a to je nedostatak iskusnijih softverskih inženjera, kao i drugih IT kandidata koji su u aktivnoj potrazi za novim poslom, postavlja se pitanje šta je potrebno uraditi kako bi se privukla njihova pažnja? Za čime to IT kandidati generalno tragaju danas? Za kakve kompanije žele da rade? Na kakve benefite su navikli? Koji su to presudni faktori prilikom odlučivanja da li će i kada promeniti trenutni posao?  Da li je novac zaista presudni faktor?