Jedna, ne tako tipična, priča

Share

Najtačniji način da opišem moje viđenje mesta, statusa, imidža žena u IT industriji je da ispričam moju priču. Ovo što sledi je isečak, skica, skup događaja koji odslikavaju promene koje su se desile u srpskoj IT industriji u zadnjih najmanje 20 (i više) godina viđene mojim očima. Za početak sasvim kratko o meni: Imam 0x32 godine (za ove mlađe što više ne vide sve kroz hex-a kod to je 50), ETF sam upisala 1985.godine i predavali su mi legende srpske elektrotehnike: Surutka, Caja, Dujmović, Stojić… Završila sam Automatiku (Signali i sistemi po novom) i vrlo brzo se preorijentilsala na programiranje.

Mislim da je ovo dovoljno za početak, a sad sledi priča, i odmah prvi čin.

30. april 1992.god Moj prvi radni dan na poslu. Prilazi mi on, moj budući šef. Ima oko 30 godina, simpatičnu, šaljuvu  priču i kreće:

On: Goco, da ti ispričam vic. Da li znaš koja je razlika između žene inžinjera i morskog praseta?

Ja: Ne znam. (uplašeno)

On: Nema razlike. Morsko prase – nit je morsko, nit je prase!

Da ublažim malo utisak da ispričam odhah i pretposlednji čin (poslednji me tek čeka, valjda…)

9. mart 2016.god Jedan moj običan radni dan. Komunikacija teče mejlom (modernizovali smo se). On, opet ima 30 godina, sve priče i njihove podvarijante sam do sada čula, tako da mnogo manje slušam (što je greška).

Oni (meni): Goco, pogledaj ovaj ITkonekt blog. Hoćeš nešto da napišeš?

Ja (njemu-forwardovan prethodni mail) Šta misliš o ovome?

On (meni): Strava, ti voliš da dajes podršku ženama I reprezentativan si primer uspešne zene u IT industriji koja je prošla sito i rešeto po različitim zemljama, tehnologijama, ljudima. Tako da mislim da je pun pogodak 😀

Između ova dva čina stao je ceo jedan život koji opisuje sve: Koliko se IT promenio, koliko sam se ja promenila, koliko su se ONI promenili. U vreme kada sam ja upisivala ETF procenat žena na studijama, po nekoj mojoj odokativnoj proceni, se kretao oko 15%, neki procenat gore dole. Iskreno se nadam da je situacija sada bolja. Studenkinje su brže završavale, sa boljim ocenama, ali imam utisak da su ih kasnije u životu, okolnosti, pomalo i predrasude zaustavile od postizanja maksimalnih dometa.

Međutim, iskreno govoreći, proboj žena u srpskom IT je počeo mnogo ranije, I ja bih htela da ispičam nešto o mojim uzorima. Naravno, prvo pominjem moju divnu profesorku, sada već i prijatelja, Srbijanku Turajlić. Pored mog oca, ona je jedan od razloga što sam izabrala smer Automatika posle treće godine studija. (Tada, među studentima, to i nije bio toliko popularan smer, jer vas zakači Caja sa Energetskom elektronikom, Dujmović sa C-om, Električne mašine  i beskonačan niz predmeta iz teorije sistema – tada još u začetku a sada tako moderne neuralne mreže, fazi logika, prepoznavanje oblika). Srba, je bila izuzetan predavač i uzor u svakom pogledu: iskrena, hrabra, stroga, pravedna, pametna. Odgledajte emisuju Trezor na youtubu o počecima računara u Srbiji: http://www.youtube.com/watch?v=cG9LRJFBYfk&t=9m0s. Odmah zatim setim se Vesne Živković – ona je bila dugogodišnji direktor Laboratorije za Računarske sisteme u Institutu “Mihajlo Pupin”, dok sam ja radila u tom Institutu. Bila je nosilac nekoliko inovativni projekata (simulatore aviona i modeliranje njihovih podsistema, u robotkci…). Bila je tiha, odmerena, uporna i u najtežim trenucima – dobri duh Instituta. I još jedan uzor: Biserka Ilić – Beca. Sa njom nisam nikada radila, ali su me priče o njoj pratile kroz celu karijeru. Svi moji saradnici koji su ikada došli u kontakt sa njom bili su fascinirani, znanjem i radom. Bila je idejni tvorac i realizator čitavih game industrijskih računara realizovanih u pogonima od Lole do Informatike. Verovatno se na hiljade industrijskih pogona u ovom trenutku u Rusiji, Srbiji i drugde pokreće i radi zahvaljujući njenim računarima. Najveći profesionalni kompliment sam doživela, kada me je, mnogo godina kasnije, jedan kolega uporedio sa njom.

IT je jako širok pojam i na početku karijere ja sam se bavila takozvanim “real-time” softverom koji je nešto bliži hardveru i u tom segmentu IT industrije su žene bile retke, U prvih desetak godina karijere bavila sam se SCADA (Supervisory Control And Data Acquisiton Software) i verovatno jedina osoba koja je učestvala u kreiranju jedine dve “domaće” SCADA-u Srbiji. Jedna je firme ICCE – radila je još na prastarom MSDOS-u i uspevala da se smesti u samo 640KB memorije tadašnjeg PC386 računara. Bila je čudo inovativnosti, optimizacije i pravi proizvod “iz garaže”.

Taj period pamtim po saradnji sa Andrejem (https://www.linkedin.com/in/andrej-zdravkovic-6920191) i po mojoj sreći kad sam shvatila kako radi RS232-485 komunikacija i kako sam napisla svoj prvi drajver za serijsku komunikaciju. Drugu SCADA-u je kroz generacije razvijao Institut Mihajlo Pupin i ja sam učestvovala u oba proizvoda na dva operativna sistema (MSWindows i Aix-Linux). To je bilo vreme krize, ali i pojave prvog Linux-a. Još uvek pamtim Stevinu (https://www.linkedin.com/in/stevanmarkovic) i Teslonijevu prvu instalaciju Linux-a sa 76 disketa, portiranje koda sa aix-a na Linux. Steva je moj prijatelj, teamleader – u svakom smislu te reči, i osoba koja je najviše uticala na moje znanje i samopouzdanje. U svakom trenutku mogu da se setim barem 3 situacije u kojima mi je on pomogao da rešim neki problem. Od potpuno banalnih, do jako stresnih (Na primer, zbog moje brzopletosti i želje da brzo rešim neki problem – ja sam “on the fly” promenila neki bash script u glavnom dispečerskom centru Elektroprivrede Srije. Potpuno bez razmišljanja i bez testiranja: i odjednom je sve počelo da puca na bukvalno 100 mesta, komunikacija sa telemetrijskim stanicama, UI prikazi na grafičkim stanicama – sve, a ja, onako mlada, nadobudna, odjednom shvatam, da cela Srbija dobija struju na nevidjeno, i dispečeri samo telefonom dobijaju notifikacija o tome šta se dešava u sistemu. Steva je stigao kolima za bukvalno 5 minuta i rešio problem. To se ne zaboravlja). Steva mi je pomogao da zaboravim na MSWindows i da zavloim Unix-Linux i sistemsko programiranje. Mnogo toga sam tada naučila, TCP/IP socket programiranje, ipc mehanizme, multithreading, RPC, čak i početke Jave. Ovo je iz arhive iskopana naša interna internet stranica sa korsnim linkovima (link ) iz daleke 1997 godine.

Sa ovim znanjem sam 2000. godine stigla u Australiju, i opet radila na SCADA sistemima, neka potpuno drugačija koncepcija, ali u suštini vrlo slično, dobila sina… uživala u fantastičnoj klimi i shvatila koliko je zemaljska kugla  u stvari velika i koliko sam daleko od svega. Mozda je, ovde interesantno, kao kuriozitet da napomenem da sam radila do zadnjeg dana pred porođaj i vratila se nazad na posao kada je moj sin imao osam i po meseci. U Australiji sam se prvi put srela sa pravim svetskim korporacijama i načinom rada u njima.

Kada sam se 2003. godine vratila iz Australije počinje 4 godine moje karijere na koje sam, u stvari, najviše ponosna. Počela sam da radim za FNX (GL Trade, Sungard, sada FIS), sa Nemanjom, Darkom, Srkijem, Rosketom, Matejom, Milanom, Milančetom, Keršom, Bojketom, Urketom… Firma koja je počela kao pokušaj investitora iz USA da premeste deo svog razvoja i podrške, ne u Indiju kako je tih godina bilo moderno, nego ovde, čiji je uspeh zavisio samo od angažovanja i upornosti tih ljudi je firma u kojoj i sad radim i koja sada ima oko 200 zaposlenih. Te četiri godine su bile prožete dokazivanjem svog softverskog umeća i znanja, velikim angažovanjem i velikim timskim radom. U tom periodu sam se sprijateljila i sa nekim divnim ljudima iz USA tima i posebno bih izdvojila  Colin Mackay (https://rs.linkedin.com/in/maaxiim?trk=pub-pbmap). To je sistem arhitekta koji je razvio srce FNX-ovog sistema koji omogućava jako konfigurabilnu komunikaciju izmedju delova sistema, kao i neprevazidjeni modularni sierralink. Neka od tih resenja pisana na starom dobrom C/C++ još nisu implementirana i realizovana da budu tako generalna, konfigurabilna ni u jednom od sledećih novih programskih jezika. To je bio skoro savšen kod – ispred svog vremena.

Sa četrdeset i nešto godina sam pomislila da to nije više za mene, da čovek (žena) ne može da programira posle četrdesete i otišla u SAP konsultante. To je potpuno druga vrsta posla, prožeta stalnom komunikacijom sa klijentima, koji su u mojoj situaciji bili srpski klijenti… i moram iskreno da priznam da se nisam našla u tom poslu. Naučila sam dosta o biznis procedurama, knjigovodsvenim pravilima, kako se čitaju bilansi stanja i uspeha, kako se prikazuju (a i kriju) stvarni rezultati poslovanja, ali sam se posle šest godina ipak vratila… na stari posao, sa starim prijateljima, novom kodu (JavaEE, JavaScript, paterni, procesori, hibernate, spring, neki novi framework-ci). Sada sam jako zadovoljna, i poslom i okruženjem.

I neću posle ovoga da pričam neke “template” prče o ravnopravnosti (tu je, ali se ne koristi), upornom radu (koji je za sve isti), razlici u zaradama (ima je ali je u granicama razumnog) ili nasuprot tome o mizigoniji (ima je, ali najmanje u IT sektoru), usponima i padovima (bez ovoga ne bi bilo interesantno) pogrešnim procenama (uh, koliko ih je bilo).  Sve prethodno navedeno su društvene okolnosti koje se sporo, traljavo, ali ipak menjaju. Mnogo je važniji, onaj lični “mindset”, kad sama razumeš, od samog starta, da si prvo programer (inženjer, konsultant) pa tek onda žena u IT-u. Ako tako gledaš sebe, onda to i drugi vrlo brzo razumeju i tako se ponašaju.

Share

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Оставите одговор

Gordana Savić

Senior Software Engineer @FIS
mm

Gordana Savić (Bogosavljević) je zavrsila ETF u Beogradu, ima 0x32 godine i preko 20 godina iskustva u IT. Radi kao Senior Software Engineer u FIS (NYSE: FIS). Čita, piše i govori asm, C/C++, Java(EE) sa raznoraznim dodacima i jos neke jezike u izumiranju. Životni san joj je da jednog dana razume Teoriju struna.

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Категорије