3ds Max

Share

Kada u nekom društvu spomenete 3ds Max, ili pak neki drugi softver za 3d modelovanje, uglavnom su prve asocijacije dizajn enterijera ili video igre, naravno, zavisno od toga u kom ste društvu. Široka primena ovih softvera je uglavnom nepoznata većini ljudi, a to je šteta, jer je spektar primene istih zaista obiman!

Pa, počnimo od početka, i zapitajmo se šta je zapravo trodimenzionalna, odnosno 3d slika? Mogli bismo reći da je to 2D projekcija kompjuterskog modela nekog objekta ili okruženja, postojećeg ili imaginarnog. Po jednoj od definicija, to je matematička reprezentacija bilo kog objekta ili površine. Razmatrajući  3d sliku, ne možemo zaobići i 3d animaciju, koja se uporedo razvijala i koja je opšteprisutna, možemo je videti u reklamama, video spotovima, filmovima, prezentacijama, itd.

Ako pričamo o početku 3ds Maxa, moramo se vratiti u 1988. godinu kada je izašao prototip ovog softvera pod nazivom 3D Studio Prototype. Prvobitno je napravljen za DOS platformu od strane Garija Josta iz Jost grupe (Yost Group), a objavio ga je Autodesk. U komercijalnu upotrebu ulazi  1990. godine pod imenom 3D Studio. Danas je formalni naziv ovog softvera Autodesk 3ds Max.  Zanimljivo je da je opcija ‘undo’ bila nedostupna do verzije 3D Studio MAX 1.0 iz 1995. godine.

U filmskoj industriji, 3ds Max koristi od devedesetih godina prošlog veka, najčešće za specijalne efekte. Jedan od prvih filmova gde je korišćen program za 3d modelovanje (čitaj – 3ds Max), je Johnny Mnemonic iz 1995. godine. Danas većina filmova koristi tehniku kombinovanja više 3d softvera, a neki gde je korišćen 3ds Max su Avatar, Black Hawk Down, Blade: Trinity, Iron Man, Minority Report, Sin City, Transformers, X-Men, kao i brojni drugi. Današnji nivo rendera, odnosno neverovatno realistični finalni proizvod, počinje da istiskuje potrebu za maketama, modelima brodova, automobila, maskama, i tome sl. koji su ranije bili nezaobilazni deo mnogih filmskih projekata. Velika je verovatnoća da su vaši omiljeni svemirski brodovi i likovi nastali upravo u Maxu.

Što se muzičkih spotova tiče, osvrnula bih se na moj omiljeni spot iz detinjstva čiji su animirani delovi rađeni kompletno u Maxu. U pitanju je pesma Blue, grupe Eiffel 56 (znate onu, I’m blue, da ba dee, da ba daa), iz 1999.godine. Svakako da je ovo samo jedan od primera muzičkih spotova gde je Max korišćen.

Naravno, Max se koristi i za objekte, odnosno modele, čija izgradnja predstoji. I opet, prva asocijacija je arhitektura i enterijer, ali ova asocijacija nije bezrazložna. Sada je već norma da projekte vidimo mnogo pre nego što su zaista realizovani, slike zgrada koje još nisu izgrađene, enterijera koji tek treba da se urede, itd. Retko kad ćete videti projekat samo na nivou plana, bez 3d modela koji sledi, a neretko tu je i „walktrough“ animacija.

Neka od područja, gde se Max koristi kao „skica“ su auto moto industrija, protetika (da, Max je kroz protetiku našao primenu i u medicini), robotika, čak i modna industrija, zapravo svaka moguća proizvodnja, od hamburgera do bočice parfema, gde je prototip prvobitno 3d model. Kad smo već spomenuli robotiku, hajde da spomenemo i FIRST (For Inspiration and Recognition of Science and Technology), međunarodnu organizaciju za mlade koja okuplja studente inženjerstva i tehnologije i organizuje razna takmičenja u ovoj oblasti. Poznato je da studenti iz ove organizacije mahom koriste 3ds Max kao izabrani softver za 3d modelovanje.

Max se koristi i za facijalnu rekonstrukciju, forenziku, forenzičku antropologiju, i sigurno ste do sada u nekoj naučnoj emisiji videli kako rekonstruišu lice nekog praistorijskog čoveka ili neandertalca pomoću nekog od 3d softvera. U nauci se koristi i u drugim poljima kao što su molekularna biologija, geologija, arheologija, i u ostalim „logijama“ koje ponekad zahtevaju 3d model.

Za raznolikost primene Maxa, ponekad je dovoljno i samo zaviriti u učionicu Webita, i videti sve te ljude različitih godina i zanimanja koji sa podjednakom željom uče da rade u 3ds Maxu. Osim neizostavnih studenata arhitekture i dizajna enterijera, tu su i grafički dizajneri, inženjeri građevine, ljudi koji prave svetleće reklame, dizajneri autentičnog nameštaja, dekorateri izloga, organizatori događaja, budući 3d umetnici, i mnogi drugi. Neki žele da im Max bude profesija, neki pomoćno sredstvo, a neki ga uče iz hobija, proširujući svoje znanje i na ovu oblast.

Ja sam se za Max zainteresovala, sada već davnih, 2000-ih godina. Kao dete arhitekte, često sam imala pristup softverima koje nisam ni najmanje razumela. Pa ipak to me nije sprečilo da me Max privuče više od ostalih, i probudi u meni želju da napravim neki objekat u tom „čudnom“ programu. Moje pravo upoznavanje sa Maxom sledi deceniju i još malo kasnije, kada upisujem Webit akademiju i postajem član jedne šarenolike grupe, nalik na već spomenutoj. Tada shvatam koliko želim da budem posvećena ovom softveru i da ga izučim do tančina, i mislim da sam na dobrom putu!

Nezahvalno je davati epilog ovoj priči, uz munjevit napredak tehnologije kakvom svedočimo. Što bi rekao Heraklit – Panta Rhei – sve teče, ili kako mi tumačimo, sve teče, sve se menja. Možda već sutra otkrijemo neku novu primenu softvera za 3d modelovanje, možda nas Max iznenadi već u sledećoj verziji. Ono što je sigurno je da potražnja za 3d modelovanjem ne jenjava, naprotiv, i da je to zaista oblast koja je od svog nastanka u neprekidnoj ekspanziji. A mi, profesionalci, zaljubljenici, posvećenici, koji smo već uskočili u taj brzi voz, možemo samo da idemo napred, i da zovemo druge da nam se što pre pridruže!

 

Share

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Оставите одговор

Jelena Đurić

Graphic Designer @Webit
mm

Jelena Đurić je grafički dizajner sa završenim master studijama u oblasti Audio vizuelne umetnosti. Pored toga, profesionalac je i zaljubljenik u 3ds Max. Avanturističkog duha je, a jednom od svojih najvećih avantura smatra upravo istraživanje pomenutog softvera. 

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Категорије