Još u srednjoj zavolela sam muziku šezdesetih. Nisam ljubitelj istorije, ali zanimale su me i okolnosti u kojima su ti ljudi živeli. Neverovatno je šta je sve proživela samo jedna dekada. TV, prvi čovek u svemiru, hippi pokret, Vietnam i feministički pokret.
Pomislih: “Šta su ove žene našle tada da se bune, kada ima i prečih stvari od njihovih prava?”
Razmišljajuči dugo o temi o kojoj bih pisao u ovom blogu, mnogo oblasti su mi prošle kroz glavu. Da li pisati o nekim trenutno popularnim temama ili pak ovaj prostor iskoristiti za provlačenje nekog know how ili čak nešto treće. Mogao sam pisati o nekim tehnologijama koje, pa može se reći tek uzimaju zamah u narednim godinama. Kako po naslovima blogova, časopisa, tako i po kuloarima možemo čuti skraćenice kao što su VR, AR, AI, IoT, itd. Za običnog čoveka koji bi pogledao u ove skraćenice, pa mogao bi reći, kako se od vajkada to u našem narodu govorilo, “Jel se to maže na ‘leba”. Ne, naravno da ne, ali čemu znati nešto o onome što tek dolazi, nečemu čega se još niko nije setio (idejama), kada možemo svoje vreme da posvetimo gledanju televizije i učestvovati u masovnom zaglupljivanju u cilju manipulisanja.
Šta treba da uradi jedna ozbiljna firma koja je u potrazi za ozbiljnim softverom? Prvi i krajnje logičan korak bio bi da odgovor potraži na tržištu.
A šta ako u masi generičkih opcija koje tržište nudi ne postoji baš takvo specifično rešenje koje je kompaniji preko potrebno?
Ono što je u 19.veku bila parna mašina, a u 20. veku motor sa unutrašnjim sagorevanjem, danas su informacije. Ko bolje vlada informacijama, prvi stiže do cilja. Mi u Srbiji često mislimo kako je sve to nebitno, kako su uspeh i neuspeh nešto što je ljudima predodređeno samim rođenjem. A prilike se samo ređaju i što je najgore prolaze pored nas.
Završna godina fakulteta, a ja i dalje nemam mnogo dodirnih tačaka sa IT-jem. Iskreno, misila sam da neću tako nešto ni raditi. Nisam čak ni znala šta sve obuhvata IT. Učila sam na fakultetu razne tehničke predmete, elemente programiranja, druge povezane stvari, ali nisam imala prilike da vidim nešto konkretno i opipljivo.
Pokušaću u ovom blogu da opišem šta je to Cloud (oblak) u IT-u i zašto je to novi (modni?) hit. Pada mi na pamet naslov sjajne zbirke “Oblak u pantalonama”, Majakovskog, kao moj pokušaj da se ukalupi ono što je promenjivo i samo podseća na nešto drugo. Na Internetu postoji na stotine objašnjenja – probaću da dodam moje skromno viđenje cele stvari.
Svako ko se okušao u programiranju zna da je strpljivost ključ uspeha. Ponekad, a naročito kada počinjete da učite, provešćete sate tražeći problem u kodu, da bi se ispostavilo da vam fali jedna tačka-zarez. I to je sasvim okej, dok god ste dovoljno uporni da pronađete tu grešku.
Najbitnija stvar je – ne smete odustati dok ne rešite problem. Disciplina je ključ.
Mikroservisi, super popularno, svi pričaju samo o tome, ako ne razvijaš microservise potpuni si šonja. Ali da li je sve tako idealno u svetu mikroservisa? Mi radimo na sistemu koji pokreće preko 200 mikroservisa i prenosimo vam naša iskustva.
Nakon relativno uspesne 14 godisnje karijere u gradjevinskoj industriji bilo je vreme nesto promeniti nakon ekonomske krize koja je znacajno usporila trziste u Srbiji a samim tim i umanjila sansu za pronalazenje iole pristojnog zaposlenja.
There is a quite common question when it comes to choosing job these days: Is it better to work in company where there are smaller projects, constant changes, possibility of different technologies, or to be a part of big project with a lot of implemented processes, standard way of working, team that cooperate together for a couple of years?
