Pre pojave Interneta verovatnoća da će vaši podaci biti zloupotrebljeni je bila veoma niska. Gotovo nemoguća. Danas, sa sve naprednijom tehnologijom i sve otvorenijim (i ne preterano zaštićenim) pristupom sajber prostoru, verovatnoća da ćete biti na meti sajber kriminalaca raste iz dana u dan.
Poslovna inteligencija (BI) je tehnološki vođeni proces za analizu podataka i predstavljanje informacija koje su korisne da bi rukovodioci, menadžeri i drugi korporativni korisnici donosili pozitivne poslovne odluke. BI obuhvata širok spektar alata, aplikacija i metodologija koji omogućavaju organizacijama prikupljanje podataka iz internih informacionih sistema i/ili spoljnih izvora kao rezultat poslovnih procesa (transakcione baze – npr. bankomati za podizanje novca; daljinski čitači elektrićne energije, vode, gasa…), excel tabelama i ostalim oblicima generisanih izveštaja.
Utility klasa (iliti helper klasa), “struktura” koja ima samo statičke metode, koja je kao dizajn veoma popularna u Java svetu (i C#, Ruby, Python svetovima) jer jednostavno omogućava uobičajene funkcionalnosti koje se koriste svuda.
Još u srednjoj zavolela sam muziku šezdesetih. Nisam ljubitelj istorije, ali zanimale su me i okolnosti u kojima su ti ljudi živeli. Neverovatno je šta je sve proživela samo jedna dekada. TV, prvi čovek u svemiru, hippi pokret, Vietnam i feministički pokret.
Pomislih: “Šta su ove žene našle tada da se bune, kada ima i prečih stvari od njihovih prava?”
Razmišljajuči dugo o temi o kojoj bih pisao u ovom blogu, mnogo oblasti su mi prošle kroz glavu. Da li pisati o nekim trenutno popularnim temama ili pak ovaj prostor iskoristiti za provlačenje nekog know how ili čak nešto treće. Mogao sam pisati o nekim tehnologijama koje, pa može se reći tek uzimaju zamah u narednim godinama. Kako po naslovima blogova, časopisa, tako i po kuloarima možemo čuti skraćenice kao što su VR, AR, AI, IoT, itd. Za običnog čoveka koji bi pogledao u ove skraćenice, pa mogao bi reći, kako se od vajkada to u našem narodu govorilo, “Jel se to maže na ‘leba”. Ne, naravno da ne, ali čemu znati nešto o onome što tek dolazi, nečemu čega se još niko nije setio (idejama), kada možemo svoje vreme da posvetimo gledanju televizije i učestvovati u masovnom zaglupljivanju u cilju manipulisanja.
Krađa ili kompromitovanje podataka, propust u programu, neispravan kod ili softversko rešenje samo su neki od najčešćih rizika sa kojima se IT kompanije u Srbiji svakodnevno susreću. Iako se radi na tome da se precizni podaci o broju sajber napada, ransomware iznuda i pretrpljenoj materijalnoj šteti drže u tajnosti, procenjeno je da se tokom prethodne dve godine broj nultih dana (zero-days vulnerabilities) uvećao za 125% u odnosu na 2014. godinu. Još uvek nije alarmantno? Čitajte dalje.
Da ovog trenutka zaustavite i pitate slučajne prolaznike na ulici da li znaju šta su “soft skills”, verujem da bi se zamislili i verovatno promrmljali odgovor sebi u bradu ili rekli da ne znaju baš tačno.
Da navedete listu nekih najčešće pominjanih “mekih” veština, svi bi verovatno rekli: “Aaaa, na to ste mislili, pa zašto ne kažete?”
Šta treba da uradi jedna ozbiljna firma koja je u potrazi za ozbiljnim softverom? Prvi i krajnje logičan korak bio bi da odgovor potraži na tržištu.
A šta ako u masi generičkih opcija koje tržište nudi ne postoji baš takvo specifično rešenje koje je kompaniji preko potrebno?
Ono što je u 19.veku bila parna mašina, a u 20. veku motor sa unutrašnjim sagorevanjem, danas su informacije. Ko bolje vlada informacijama, prvi stiže do cilja. Mi u Srbiji često mislimo kako je sve to nebitno, kako su uspeh i neuspeh nešto što je ljudima predodređeno samim rođenjem. A prilike se samo ređaju i što je najgore prolaze pored nas.
Završna godina fakulteta, a ja i dalje nemam mnogo dodirnih tačaka sa IT-jem. Iskreno, misila sam da neću tako nešto ni raditi. Nisam čak ni znala šta sve obuhvata IT. Učila sam na fakultetu razne tehničke predmete, elemente programiranja, druge povezane stvari, ali nisam imala prilike da vidim nešto konkretno i opipljivo.
